Get Adobe Flash player

Radni odnosi

Kalkulator zarade
Izračunavanje kontrolnog broja za uplatu poreza i doprinosa po modelu 97.

Preduzetnice porodilje

Preduzetnice porodilje na dva nacina mogu da ostvare pravo ostvarivanja naknade usled porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta. u ukupnom trajanju od 12 meseci.
Naknadu može ostvariti ako:
1. otpusti sve radnike i zatvori preduzetničku radnju;
2. ako upravljanje radnjom poveri poslovođi, što se registruje u Agenciji za privredne registre u roku od 15 dana (zastupljeniji slučaj).
Dostavlja se dokumentacija koja dokazuje da su izvršena plaćanja poreza u doprinosa nadležnom organu koji vrši refundiranje uplaćenih sredstava.

Šta nam donose izmene Zakona o radu?

Novi Zakon o radu između ostalog sadrži i sledeće izmene:
Rad na određeno vreme se produžava na 2 godine;
Ugovor o radu se menja u tačkama koje se odnose na zaradu;
Uvodi se rad na daljinu za obavljanje određenih poslova kao što je npr. rad na računaru;
Uvodi se klizno radno vreme; uvodi se pripravnost; menja se definicija prekovremenog rada tako što radno vreme sa prekovremenim radom ne može da traje duže od 12 časova dnevno ;
Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca.
Smanjenjuje se trajanje plaćenog odustva sa 7 na 5 radnih dana.
Uvodi se minuli rad samo za godine rada kod poslednjeg poslodavca; poslodavac nadoknađuje samo troškove prevoza za dolazak i odlazak sa rada koji su bili u momentu zaključenja ugovora o radu; otpremnina za odlazak u penziju smanjuje se sa tri na dve prosečne zarade, a visina
otpremnine po osnovu tehnološkog viška obračunava se za godine rada kod poslednjeg
poslodavca (osim u slučaju statusne promene i kod povezanih pravnih lica);
Utvrđuju se tipične povrede na radu i povrede radne discipline; uvodi se novčana kazna u visini do 20% do tri meseca i opomena sa najavom otkaza; produžava se udaljenje sa rada bez naknade zarade sa tri na 15 dana; ovlašćuje se poslodavac da uputi zaposlenog na zdravstveni pregled;
Ukida se prošireno dejstvo kolektivnih ugovora.

Obaveze poslodavca

Poslodavac je dužan da obavesti zaposlenog o uslovima i organizaciji rada, bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle uticati na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu, o svim vrstama poslovnih rizika, merama za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa aktom o proceni rizika i drugim pravima i obavezama koje proizilaze iz zakona i podzakonskih akata kojima je regulisana oblast rada.
Poslodavac je dužan da zaposlenom prilikom stupanja na rad dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje (penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposelnosti). Zaposlenom se predaje izjava ili potvrda i fotokopija prijavnih formulara,
ali se u personalnom dosijeu zaposlenog čuva fotokopija primljene potvrde ili izjave, koju je zaposleni potpisao i na kojoj se jasno vidi datum potpisivanja. Inspekcija rada u postupku kontrole zahteva ovakav dokaz o obaveštavanju zaposlenog o prijavi na obavezno osiguranje.
Lice koje se zatekne u poslovnim prostorijama poslodavca, a koje još nije prijavljeno na obavezno penzijsko i zdravstveno osiguranje i koje nema potpisan ugovor o radu, smatra se da je zasnovalo radni odnos na neodređeno vreme. Raspon novčane kazne za ovaj prekršaj iznosi od 800.000,00 do 1.000.000, 00 dinara.

Izrada radne knjižice

Pošto nam komitenti često postavljaju pitanje : "Kako se vadi radna knjižica?" , opisaćemo proceduru u nekoliko koraka:
1.u knjižari kupujete radnu knjižicu;
2. odnesite je u gradsku kuću da se overi i ponesite diplome i svedočanstva;
3. odnesite overenu radnu knjižicu u nacionalnu službu za zapošljavanje i prijavite se ukoliko ste nezaposleni ili ukoliko ste radnu knjižicu izgubili, sada želite da izradite fotokopiju i trebate da upišete ostvareni staž, ovaj postupak se sprovodi u nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Ugovor o delu

Članom 199. Zakona o radu propisao je da poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu. Ugovor o delu može da se sklopi samo za obavljanje poslova koji su van delatnosti poslodavca. Ako se poveća obim posla ili treba da se zameni odsutni radnik u tom slučaju se ne može sklopiti ugovor o delu za obavljanje tih poslova, već se zaključuje ugovor o radu na određeno/neodređeno vreme ili ugovor o privremenim i povremenim poslovima. Kod ugovora o delu radi se o sklapanju ugovora radi obavljanja konkretnog posla.
Obveznik poreza na prihode po osnovu ugovora o delu je fizičko lice – primaoc prihoda, a pravno lice ili preduzetnik koji mu isplaćuje prihode dužan je da obračuna, obustavi i uplati porez na oporezivi prihod. Osnovicu za obračun poreza čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u iznosu od 20%. Na prihode po osnovu ugovora o delu plaćaju se i doprinosi za PIO u visini od 22% i doprinos za zdravstveno osiguranje u visini od 12.3% za lica koja nisu osigurana po drugom osnovu, koeficijent za preračun neto na bruto osnovicu je 1.768034.
Ako se ugovor o delu sklopi sa licem koje je zdravstveno osigurano po drugom osnovu plaća se i obustavlja porez u iznosu od 20% i doprinos za PIO u iznosu od 22%, koeficijent za preračun neto na bruto osnovicu iznosi 1.5060241. Ako je ugovor sklopljen sa licem koje doprinose plaća po rešenju poreske uprave ili stranim državljaninom kao i licima koja su oslobođena plaćanja doprinosa obračunava se i uplaćuje samo porez u visini 20%, a koeficijent za preračun sa neto na bruto osnovicu iznosi 1.1904762.
Isplatilac zarade dostavlja nadležnoj filijali poreske uprave poreske prijave PP OPJ-6 i specifikaciju poreza, a odgovarajućoj filijali fonda za penziono i invalidsko osiguranje MUN ili MUN-K.
U slučaju da se ugovor o delu sklapa sa nezaposlenim licem ili penzionerom poslodavac je dužan da podnese prijavu na penziono i invalidsko osiguranje na obrascu M.
Primaocima invalidske i porodične penzije ne preporučuje se sklapanje bilo kakvog ugovora o radu jer moži doći do obustave isplate penzije, a izuzetak je jedino kod porodične penzije ukoliko je ostvarena naknada na mesečnom nivou manja od 50% od najniže osnovice za obračun doprinosa.

Radni odnos na određeno vreme

Radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje za obavljanje određenih poslova samo za period koji neprekidno ili sa prekidima traje najduže tri godine. Pod prekidom iz stava 1. ovog člana ne smatra se prekid rada kraći od 30 radnih dana. Radni odnos na određeno vreme, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, može se zasnovati do povratka privremeno odsutnog zaposlenog. Radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos. Čl. 37. (1) Radni odnos zasniva se na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i sl. za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne može trajati duže od 12 meseci.
Ovim stavom se određuje da se radni odnos može zasnovati na određeno vreme za obavljenje određenih poslova samo za period koji neprekidno ili sa prekidima traje nadjuže 12. meseci. Iz ovog stava se može zaključiti koji su to poslovi za koji se može zasnovati radni odnos na određeno vreme, i može se pretpostaviti da je namera zakonodavca bila da poslodavac preciznije opštim aktom odredi situacije (slučajeve) u kojima će se zasnovati radni odnos na određeno vreme kao i dužinu njegovog trajanja, ali ne duže od 12. meseci. Za obavljanje određenih poslova može se više puta zasnivati radni odnos na određeno vreme, pri čemu ukupno trajanje ne može biti duže od 12 meseci. Pri računanju ovog roka sabira se trajanje svakog radnog odnosa na određeno vreme i njihov zbir ne može da iznosi više od 12 meseci. Kada je razmak između ugovora o radu kraći od 30 radnih dana, ovaj period se uračunava u maksimalno trajanje radnog odnosa na određeno vreme. Ako je poslodavac npr. zaključio sa zaposlenim ugovor o radu po isteku ugovora o radu može sa istim licem ponovo da zasnuje radni odnos za obavljanje određenih poslova na određeno vreme. Pri tome, ako se novi ugovor o radu zaključuje u periodu kraćem od 30 radnih dana od isteka prethodnog ugovora o radu, u maksimalno trajanje ovako zasnovanog radnog odnosa uračunavaju se svi meseci radnog odnosa, kao i prekid rada (period između dva ugovora o radu). (Ovakvo je inače bio i mišljenje Ministarstva za rad i zapošljavanje od 6.2.2002.god po onom prethodnom zakonu iz 2001). Prekidom se smatra samo onaj prekid rada koji je duži od 30 dana (za vreme od 12 meseci).

Tehnološki višak

U slučaju otkaza ugovora o radu u smislu člana 101. stav 1. tačka 8) zakona o radu, poslodavac je dužan da isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu, i to zaposlenom:
1) do 10 godina provedenih u radnom odnosu - najmanje u visini dvostrukog iznosa zarade;
2) od 10 do 20 godina provedenih u radnom odnosu - najmanje u visini trostrukog iznosa zarade;
3) od 20 do 30 godina provedenih u radnom odnosu - najmanje u visini četvorostrukog iznosa zarade;
4) preko 30 godina provedenih u radnom odnosu - najmanje u visini petostrukog iznosa zarade.
Zaradom, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se zarada koju je zaposleni ostvario u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos.
Ako poslodavac nema sopstvenih sredstava, ili mu nedostaju sredstva za obezbeđivanje prava viška zaposlenih utvrđenih zakonom, koristiće se sredstva koja se za tu namenu obezbede u skladu sa zakonom ili drugim aktom (Nacionalna služba za zapošljavanje može da isplati naknadu).
Zaposleni kome poslodavac posle isplate otpremnine iz člana 117. ovog zakona otkaže ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, ostvaruje pravo na novčanu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu, u skladu sa propisima o zapošljavanju.

Zapošljavanje stranih državljana

Pod pojmom stranaca se podrazumeva ono fizičko lice koje ima strano državljanstvo ili koje nema nijedno od postojećih državljanstva. Prava stranaca mogu se grupisati s obzirom na njihovu dostupnost u najmanje tri grupe:
-prava koje stranci uopšte ne mogu uživati (biračko pravo, javne funkcije itd);
-realitivno rezervisana prava koja su dostupna strancima ako je ispunjen određeni uslov;
-opšta prava koja su u podjednakoj meri zastupljena strancima kao i domaćim državljanima.
U Srbiji u opšta prava spada i pravo na zaposlenje tako da stranac koji ima stalno nastanjenje ili pravo privremenog boravka može stupiti na rad u privredno društvo, kod preduzetnika i u javnom sektoru.
Zakon o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljanima (sl. list SFRJ.br.11/78,64/89, i sl SRJ. br. 42/92, 24/94, 28/96 i 101/05) koji je Republika Srbija preuzela kao svoj zakon propisuje dva uslova koje stranac mora da ispuni da bi zasnovao radni odnos:
-da ima odobrenje za stalno nastanjenje, odnosno privremeni boravak;
-da dobije odobrenje za zasnivanje radnog odnosa (dozvola za rad).
Stranac može zanovati radni odnos bez odobrenja, radi obavljanja stručnih poslova predviđenih :
-ugovorom o poslovno tehničkoj saradnji,
-ugovorom o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji,
-ugovorom o prenosu tehnologije i
-ugovorom o stranim ulaganjima.
Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti (Sl. glasnik br.71/2003) propisuje da dozvolu za rad strancu i licu bez državljanstva izdaje Nacionalna služba za zapošljavanje (čl.60st.1tač.6). Dozvola za rad je odobrenje za zasnivanje radnog odnosa u smislu Zakona o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljanima. Zahtev za izdavanje odobrenja za zasnivanje radnog odnosa tj.radne dozvole, stranac sa stalnim nastanjenjem podnosi lično nadležnoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje.
Potrebna dokumentacija za dobijanje dozvole za rad stranca sa stalnim nastanjenjem je:
-zahtev (koji dobija u Nacionalnoj službi za zapošljavanje) i
-overen prepis odobrenja za stalno nastanjenje u Republici Srbiji ili fotokopija lične karte.
Strani državljanin koji ima privremeni boravak (dokazuje uverenjem MUP-a o boravku, ili fotokopijom pasoša sa odobrenim privremenim boravkom) može da dobije dozvolu za rad na osnovu zahteva poslodavca. Poslodavac podnosi zahtev nadležnoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje (obrazac dobija u NSZ). Uz zahtev podnosi obrazloženje odnosno mišljenje o potrebi za tim licem i nostrifikovanu diplomu kao dokaz o stručnoj spremi, ili drugu ispravu kojom se dokazuje da stranac ispunjava uslove za vršenje poslova i zadataka za koje se traži dozvola za rad.Za nepoštovanje zakona postoje kaznene odredbe u vidu novčanih kazni.

Pravni aspekt radnih odnosa

Zakon o radu (Sl. Glasnik RS br.73/01;
Uslovi za zasnivanje radnog odnosa (čl.13.)
opstu zdravstvenu sposobnost,
najmanje 15 godina zivota,
Ispunjavanje drugih uslova za rad utvrdjenih odgovarajucim aktom poslodavca.

Šifrarnik opština

1. Ada 201
2. Aleksandrovac 001
3. Aleksinac 002
4. Alibunar 202
5. Apatin 203
6. Aranđelovac 003
7. Arilje 004
8. Babušnica 006
9. Bajina Bašta 007
10. Barajevo 010
11. Batočina 008
12. Bač 204
13. Bačka Palanka 205
14. Bačka Topola 206
Nastavak