Naknadu zarade za bolovanje zaposlenog za prvih 30 dana bolovanja obezbeđuje i isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava. A potom Republički Fond za zdravstveno osiguranje.
Po starom zakonu o zdravstvenom osiguranju izabrani lekar je cenio privremenu sprečenost za rad za prvih 30 dana sprečenosti za rad, a nakon toga, ukoliko je smatrao da sprečenost za rad i dalje traje, predlagao je prvostepenoj lekarskoj komisiji produženje sprečenosti za rad i nakon 30 dana trajanja bolovanja dok po novom zakonu izabrani lekar utvrđuje privremenu sprečenost za rad osiguranika do 60 dana sprečenosti za rad (osim u slučajevima bolovanja zbog nege člana uže porodice).
Uslovi za ostvarivanje prava
Da bi ostvarili pravo na naknadu zarade za vreme bolovanja na teret Republičkog fonda zaposleni moraju da imaju prethodni staž obaveznog zdravstvenog osiguranja. Staž u trajanju od najmanje tri meseca neprekidno.
Ili
Šest meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci pre otpočinjanja korišćenja bolovanja. U prethodno osiguranje računa se vreme od dana kada je stečeno svojstvo osiguranika za koje je uplaćen doprinos. Izuzetno, zaposleni osiguranik koji nema prethodno osiguranje ostvaruje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u slučaju:
1) Povrede na radu ili profesionalne bolesti.
2) Hitne medicinske pomoći.
3) Ostvarivanja prava na naknadu zarade za vreme bolovanja. I to u visini minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu za mesec za koji se naknada zarade isplaćuje.
Način isplate naknade zarade
Poslodavac može da isplati naknadu zarade i podnese zahtev za refundaciju. (tada je matična filijala dužna da isplaćene iznose naknadi poslodavcu u roku od 15 dana od dana predaje zahteva uplatom na poseban namenski račun poslodavca)
Ili
Može da izvrši obračun naknade zarade bez isplate zarade. Taj obračun dostavi matičnoj filijali sa kompletnom dokumentacijom, uz zahtev za isplatu naknade zarade. A zatim najkasnije u roku od 30 dana sredstva se prenose na poseban račun poslodavca. Poslodavac zatim vrši isplatu zaposlenom u roku od najviše 30 dana od dana prijema novca.
Obračun za zaposlenog
Period iz koga se uzima zarada kao osnov za obračun naknade zarade tokom bolovanja obuhvata 12 meseci. Odnosno osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Za zaposlena lica čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Za obračun naknade zarade tokom bolovanja uzima se u obzir osnovna zarada, deo zarade za
radni učinak i uvećana zarada (sva uvećanja). Ako osiguranik nije ostvario zaradu u svih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je otvorio bolovanje, osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radio. A za mesece u kojima nije ostvario zaradu uzima se zagarantovana minimalna zarada.
Obračun za preduzetnika
Osnov za naknadu zarade kod preduzetnika čini prosečna mesečna osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje u 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupilo bolovanje. (umesto dosadašnja tri meseca) A ako je bio osiguran kraće od 12 meseci osnov za naknadu zarade čini osnovica na koju je plaćen doprinos prema vremenu za koje je bio osiguran. Ukoliko preduzetnik uopšte nije obavljao delatnost u prethodnih 12 meseci osnov za naknadu zarade čini najniža mesečna osnovica za plaćanje doprinosa.
Potrebna dokumentacija
Obrazac OZ – 10.
I
Obrazac OZ – 7, izvod banke.
Našim klijentima preporučujemo da zaposlenima isplate naknadu zarade, a potom zahtevaju refundaciju.