Dokazivanje koji su troškovi nastali u vezi sa isplatom zaposlenom za dolazak i odlazak s rada, nije nimalo jednostavno.

Da bi što bolje objasnili šta je potrebno da poslodavac ili zaposleni pribave kako ne bi plaćali uvećani porez, navodimo mišljenje Ministarstva finansija broj 011-00-528/2019 od 16.7. 2019.

Zakonom o računovodstvu („Službeni glasnik RS“, br. 62/13 i 30/18 – u daljem tekstu: Zakon) uređuju se obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje pravnih lica, organizacija računovodstva i računovodstvene isprave, uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju, Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna komisija za računovodstvo, kao i nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona.

Odredbom člana 7. stav 1. Zakona propisano je da pravna lica, odnosno preduzetnici opštim aktom, u skladu sa ovim zakonom, uređuju organizaciju računovodstva na način koji omogućava sveobuhvatno evidentiranje, kao i sprečavanje i otkrivanje pogrešno evidentiranih poslovnih promena, uređuju interne računovodstvene kontrolne postupke, utvrđuju računovodstvene politike, određuju lica koja su odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne promene i sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava o poslovnoj promeni, uređuju kretanje računovodstvenih isprava i utvrđuju rokove za njihovo dostavljanje na dalju obradu i knjiženje u poslovnim knjigama.

Saglasno odredbi člana 8. st. 1. i 2. Zakona, knjiženje poslovnih promena na računima imovine, obaveza i kapitalu, prihodima i rashodima vrši se na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava. Računovodstvena isprava predstavlja pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni, koja obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene.

Verodostojnom računovodstvenom ispravom, u smislu odredbi člana 9. stav 1. Zakona, smatra se računovodstvena isprava, sastavljena kao elektronski zapis, treba da sadrži potpis ili drugu identifikacionu oznaku odgovornog lica, odnosno lica ovlašćenog za izdavanje računovodstvene isprave, odnosno elektronski potpis u skladu sa zakonom.

Imajući u vidu navedeno, ukazujemo da je u skladu sa navedenim odredbama Zakona pravno lice (poslodavac) u obavezi da uredi organizaciju računovodstva na način koji omogućava sveobuhvatno evidentiranje, kao i sprečavanje i otkrivanje pogrešno evidentiranih poslovnih promena, uredi interne računovodstvene kontrolen postupke, utvrdi računovodstvene politike, odredi lica koja su odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne promene i sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava o poslovnoj promeni, uredi kretanje računovodstvenih isprava i utvrdi rokove za njihovo dostavljanje na dalju obradu i knjiženje u poslovnim knjigama.

Sa tim u vezi, sa aspekta poreskih propisa, ukazujemo da je odredbom člana 6. stav 1. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS“, br. 25/01 … i 95/18 – u daljem tekstu: ZPDPL) propisano da je osnovica poreza na dobit pravnih lica oporeziva dobit.

Oporeziva dobit utvrđuje se u poreskom bilansu usklađivanjem dobiti obveznika iskazane u bilansu uspeha, koji je sačinjen u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima (u daljem tekstu: MRS), odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (u daljem tekstu: MSFI), odnosno međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica (u daljem tekstu: MSFI za MSP) i propisima kojima se uređuje računovodstvo, na način utvrđen ovim zakonom (član 6. stav 2. ZPDPL).

Odredbom člana 7. stav 1. ZPDPL, prropisano je da se za utvrđivanje oporezive dobiti priznaju rashodi u iznosima utvrđenim bilansom uspeha, u skladu sa MRS, odnosno MSFI i MSFI za MSP, kao i propisima kojima se uređuje računovodstvo, osim rashoda za koje je ovim zakonom propisan drugi način utvrđivanja, dok je odredbom člana 7a tačka 1) ZPDPL, propisano da na teret rashoda ne priznaju troškovi koji se ne mogu dokumentovati.

Saglasno propisima kojima se uređuje računovodstvo, knjiženje poslovnih promena, između ostalog, na računima prihoda i rashoda, vrši se na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava. Kada obveznik u svojim poslovnim knjigama iskaže rashod na ime troškova za dolazak i odlazak sa rada, pri čemu je evidentiranje predmetnog rashoda izvršenog bez posedovanja verodostojne računovodstvene isprave u smislu relevantnih propisa, takav rashod se ne priznaje u poreskom bilansu, saglasno članu 7a tačka 1) ZPDPL.

Dalje, odredbom člana 18. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“, br. 24/01 … i 95/18) propisano je da se ne plaća porez na zarade na primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada – do visine cene mesečne prevozne karte u javnom saobraćaju, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza, a najviše do 3.914 dinara mesečno. Na isplate zaposlenima može se primeniti član 18. stav 1. tačka 1) tog zakona u slučaju kada se takve isplate mogu dokumentovati odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom.

Imajući u vidu navedeno, u nastavku dajemo pojedine primere koje bi trebalo prihvatiti kao verodostojne računovodstvene isprave (uz napomenu da je neophodno da pitanje načina dokumentovanja troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada zaposlenih bude uređeno opštim aktom pravnog lica, odnosno preduzetnika), na osnovu kojih se predmetni troškovi evidentiraju u poslovnim knjigama pravnih lica, odnosno preduzetnika, obveznika primene Zakona o računovodstvu:

1. Pribavljanje verodostojnih računovodstvenih isprava od strane poslodavca:

– u slučaju korišćenja sopstvenog vozila: Korišćenje kompanijske vaučere/bonova/kartica za kupovinu goriva od strane zaposlenih na benzinskim pumpama sa kojima poslodavac ima potpisan ugovor. Kao verodostojna isprava smatrao bi se objedinjen račun na ime poslodavca, koji bi specificirao sve pojedinačne iznose goriva kupljene od strane zaposlenih u toku jednog meseca, uz propratni spisak zaposlenih koji koriste sopstveni prevoz za dolazak na rad i odlazak sa rada (ime i prezime zaposlenog, broj vaučera/bona/kartice za kupovinu goriva).

– u slučaju korišćenja javnog prevoza: Kupovina mesečnih pretplatnih karata za javni prevoz zaposlenih od strane poslodavca. Kao verodostojna isprava smatrao bi se objedinjen račun na ime poslodavca, koji bi specificirao sve pojedinačne kupljene mesečne pretplatne karte, uz propratni spisak zaposlenih koji koriste javni prevoz za dolazak na rad i odlazak sa rada (ime i prezime zaposlenog, broj mesečne pretplatne karte).

– u slučaju korišćenja taksi prevoza: Korišćenje kompanijske vaučere/bonova/kartica za vožnju taksi prevoznicima sa kojima poslodavac ima potpisan ugovor. Kao verodostojna isprava smatrao bi se objedinjen račun na ime poslodavca, koji bi specificirao sve pojedinačne iznose taksi vožnji korišćenih od strane zaposlenih u toku jednog meseca, uz propratni spisak zaposlenih koji koriste taksi prevoz za dolazak na rad i odlazak sa rada (ime i prezime zaposlenog, broj vaučera/bona/kartice za taksi vožnju).

2. Pribavljanje verodostojnih računovodstvenih isprava od strane zaposenih:

– u slučaju korišćenja sopstvenog vozila: Kao verodostojna isprava bi se smatrao(li) fiskalni račun(i) za kupljeno gorivo, uz propratnu izjavu zaposlenog da se pomenuti račun(i) odnosi(e) na gorivo koje je taj zaposleni kupio na ime troškova sopstvenog prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada.

– u slučaju korišćenja javnog prevoza: Kao verodostojna isprava smatrao bi se smatrao(li) fiskalni račun(i) za kupljenu mesečnu/dnevnu pretplatnu kartu(e), uz propratnu izjavu zaposlenog da se pomenuti račun(i) odnosi(e) na mesečnu/dnevnu pretplatnu kartu koju je taj zaposleni kupio na ime troškova sopstvenog prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada.

– u slučaju korišćenja taksi prevoza: Kao verodostojna isprava bi se smatrali taksi računi, uz propratnu izjavu zaposlenog da se pomenuti računi odnose na taksi prevoz koji je taj zaposleni koristio na ime troškova sopstvenog prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada.

Preduzetnici

Preduzetnicima se kao rashod u poreskom bilansu priznaju opravdani, dokumentovani, isplaćeni troškovi službenog puta, ali ne i naknada troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada. Za prevoz u vezi sa službenim putem, kada se koristi sopstveno vozilo, obračunava se neoporezivo do 30% cene jednog litra benzina pomnoženog sa brojem potrošenih litara, a najviše do iznosa od 9.449 din. Preduzetnik prilikom isplate naknade troškova za dolazak i odlazak s posla, može koristiti neoporeziv iznos, uz ispunjenje već pomenutih uslova, ali se konačno taj iznos ne priznaje na ime troškova u godišnjem poreskom bilansu.

Rezime

Ukoliko ste klijent knjigovodstvenog preduzeća Tax International, neophodno je da nam dostavite spisak zaposlenih kojima isplaćujete prevoz sa dokumentima opisanim na prethodno naveden način. Ukoliko ne dokumentujete troškove, na ceo iznos se plaća porez po stopi od 10% i cena poreskog obračuna se naplaćuje prema važećem cenovniku. Na koji način ćete prikupljati dokumenta, zavisi od vaše interne organizacije. Savetujemo postupanje po mišljenju Ministarstva finansija kako bi maksimizirali profit vašeg privrednog subjekta.

Ukoliko su vam potrebne konsultacije, možete da ih zakažete OVDE ili nas kontaktirajte putem naše KONTAKT FORME. 

Za sve naše klijente, konsultacije iz oblasti naknade troškova zaposlenima su potpuno besplatne.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Naš Youtube kanal: Youtube

Naša Instagram stranica: Instagram

Naša LinkedIn stranica: LinkedIn

Naš TikTok: Tiktok

Naša Facebook stranica: Facebook

Hvala Vam na pažnji!

Za još informacija posetite nas i na našem stranom sajtu