Preduzetnici i društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) dva su najpopularnija pravna oblika za poslovanje u Srbiji. Iako oba modela imaju svoje prednosti, svaki od njih ima i specifične mane koje mogu uticati na odluku preduzetnika o tome koji oblik poslovanja je za njega najprikladniji.

Prednosti i mane preduzetnika

Jedna od glavnih prednosti preduzetničkog poslovanja je jednostavnost. Preduzetnik može brzo da započne svoj posao jer proces registracije preduzetnika nije složen i zahteva minimalnu papirologiju. Ne postoji obavezna minimalna početna kapitalna ulaganja, što je velika prednost za preduzetnike koji tek započinju svoj posao. Takođe, preduzetnici imaju veću fleksibilnost u poslovanju jer nisu obavezni da imaju upravni organ kao što je to slučaj sa DOO-ima. Sve odluke mogu biti donesene samostalno. Proces donošenja odluka brži i efikasniji. Porezi na dohodak preduzetnika su jednostavni, jer plaćaju porez na osnovu svog ličnog prihoda, dok vlasnici DOO imaju  pravo da koristi poreske olakšice koje se primenjuju za preduzetnike.

 Preduzetništvo ima i svoje mane. Najveći nedostatak je to što preduzetnik snosi ličnu odgovornost za sve obaveze i dugove koje preduzetnik može da stvori tokom poslovanja. U praksi, to znači da ako preduzetnik ne može da izmiruje svoje obaveze prema poveriocima, može da odgovara celokupnom svojom imovinom, uključujući ličnu imovinu.  Takođe, preduzetnici nemaju mogućnost da privuku investitore jer preduzetnik uvek ostaje jedini vlasnik firme, što može ograničiti mogućnosti za dalji rast.

Prednosti i mane DOO

S druge strane, društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) nudi veće sigurnosti, jer vlasnici DOO-a (osnivači) odgovaraju za obaveze preduzeća samo do visine svog uloga u kapitalu, što znači da njihova lična imovina nije ugrožena. Ovo je ključna prednost u odnosu na preduzetnike, jer omogućava preduzetnicima da se upuste u veće projekte uz manji rizik. Sa DOO-om je često lakše ostvariti kredite i poslovne odnose sa drugim preduzećima jer je pravni okvir stabilniji i jasniji.

DOO ima i svoje mane. Proces osnivanja DOO-a je složeniji i zahteva više administrativnog rada, uključujući i obaveznu registraciju, izradu osnivačkog akta, izrada statutarnog dokumenta, kao i početni kapital koji mora da bude najmanje 100 dinara. Takođe, DOO-ima je potrebno da vode složenije poslovne knjige, što može povećati troškove za knjigovodstvo. Porez na dobit je takođe specifičan za DOO, što može biti izazov za preduzetnike koji nisu upoznati sa poreskim zakonodavstvom.

DOO ima veće troškove poslovanja, posebno kada su u pitanju porezi, doprinosi i administracija. Na primer, DOO mora da plaća porez na dobit koji se obračunava na osnovu neto prihoda firme. Ovaj porez iznosi 15% na ostvareni dobitak. Pored toga, DOO mora da plaća doprinose za zaposlene, koji uključuju socijalno osiguranje, zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje. Ovo može značiti značajnu razliku u troškovima u odnosu na preduzetnike, koji nemaju obavezne doprinose za zaposlene, osim ako imaju radnike.

 DOO-u mora da plati doprinos za socijalno i zdravstveno osiguranje, kao i poreze na dobit, što može iznositi od 40% do 60% bruto plate, zavisno od visine zarade i broja zaposlenih. Za primer, na bruto platu od 50.000 dinara, preduzetnik u DOO-u će morati da plati dodatnih 20.000 do 30.000 dinara u doprinosima i porezima.

Zaključak

 Izbor između preduzetnika i društva sa ograničenom odgovornošću zavisi od specifičnih potreba preduzetnika. Preduzetnik je pogodniji za one koji žele da započnu mali posao uz manji administrativni trošak i maksimalnu fleksibilnost, dok je DOO bolje rešenje za preduzetnike koji planiraju veće poslovanje i žele da zaštite svoju ličnu imovinu. Svaka opcija nosi svoje prednosti i mane, a ključ uspeha leži u pravoj proceni poslovnih ciljeva i rizika.