Uticaj akciza na potrošače se ogleda u sledećem: povećanje akciza direktno utiče na krajnje potrošače, jer se cene akciznih proizvoda gotovo uvek povećavaju nakon njihovog usklađivanja. Nafta, alkohol i duvanski proizvodi predstavljaju značajne troškove u budžetu građana, pa svaka promena u visini akciza može izazvati reakciju tržišta i promene u potrošačkim navikama.

Kod duvanskih proizvoda, rast akciza često dovodi do povećanja cena cigareta, što može uticati na smanjenje potrošnje, ali i na povećanje crnog tržišta. Slično, povećane akcize na gorivo mogu uticati na cene transporta i logistike, što se na kraju odražava i na cene drugih proizvoda i usluga.

Vlada koristi akcize ne samo kao način za prikupljanje budžetskih sredstava, već i kao sredstvo ekonomske politike. Povećanjem akciza na određene proizvode, može se uticati na smanjenje njihove potrošnje, naročito kada je reč o štetnim navikama kao što je pušenje. Takođe, prihod od akciza često se koristi za finansiranje javnih rashoda, uključujući zdravstvo i infrastrukturu.

Ipak, prekomerno povećanje akciza može imati negativne efekte, kao što su pad prodaje i povećanje nelegalne trgovine. Zbog toga je važno da država pronađe balans između povećanja budžetskih prihoda i očuvanja stabilnosti tržišta. Dugoročno, potrošači će morati da se prilagode novim cenama i eventualno promene svoje potrošačke navike.  Kompanije će morati da optimizuju troškove i poslovne strategije kako bi ostale konkurentne na tržištu.

Koje industrije mogu da zatraže olakšice ili refakciju akciza?

Važno je napomenuti da određene industrije mogu zatražiti posebne olakšice ili refakcije akciza, naročito u sektorima transporta i poljoprivrede. Na primer, za gasna ulja korišćena u transportne svrhe predviđene su refakcije, dok je za određene industrijske i energetske namene akciza umanjena ili u potpunosti izuzeta. Ove mere mogu delimično ublažiti ekonomski pritisak na privredne subjekte.  Neophodno je da budu jasno definisane i transparentne u primeni.