Likvidnost predstavlja sposobnost privrednog subjekta da u ugovorenim i zakonom propisanim rokovima izmiruje svoje dospele kratkoročne obaveze, uključujući obaveze prema dobavljačima, zaposlenima i državi po osnovu poreza i doprinosa, kao i druge obaveze čiji rok dospeća ne prelazi godinu dana. Likvidnost se suštinski razlikuje od profitabilnosti jer profit predstavlja računovodstvenu kategoriju utvrđenu na osnovu prihoda i rashoda u određenom obračunskom periodu, dok likvidnost zavisi od stvarnog priliva i odliva novčanih sredstava. Preduzeće može iskazivati dobit u finansijskim izveštajima, a istovremeno imati problem sa likvidnošću ukoliko potraživanja nisu naplaćena ili su rokovi naplate duži od rokova dospeća obaveza, što može dovesti do kašnjenja u plaćanjima, obračuna zatezne kamate, pokretanja postupaka prinudne naplate ili, u krajnjem slučaju, pokretanja stečajnog postupka u skladu sa važećim propisima. Upravljanje likvidnošću podrazumeva kontinuirano planiranje i kontrolu novčanog toka kroz izradu projekcija priliva i odliva sredstava, redovno praćenje dospelih potraživanja, usklađivanje rokova plaćanja sa dobavljačima i procenu potrebe za kratkoročnim izvorima finansiranja. Kratkoročni krediti i drugi oblici finansiranja mogu služiti za prevazilaženje privremenog nedostatka gotovine, ali njihovo korišćenje mora biti ekonomski opravdano i usklađeno sa sposobnošću otplate kako bi se izbeglo povećanje finansijskog rizika i troškova poslovanja. Stabilna likvidnost omogućava redovno funkcionisanje poslovnih procesa, očuvanje poslovne reputacije i donošenje racionalnih investicionih odluka, jer samo preduzeće sa uravnoteženim novčanim tokom može planirati rast bez ugrožavanja operativne stabilnosti, zbog čega likvidnost predstavlja jedan od ključnih elemenata finansijskog upravljanja i osnov dugoročne održivosti poslovanja.