Minimalna zarada u Republici Srbiji – šta poslodavci i zaposleni treba da znaju

Minimalna zarada, poznata kao „minimalac“, predstavlja najniži zakonom dozvoljeni iznos naknade koji poslodavac može isplatiti zaposlenom za obavljeni rad i vreme provedeno na radu. Njena osnovna svrha je da obezbedi osnovni nivo finansijske sigurnosti zaposlenih i zaštiti ih od isplate zarada ispod zakonom propisanog minimuma, bez obzira na vrstu posla koji obavljaju.

Visina minimalne zarade se ne određuje proizvoljno, već se obračunava na osnovu minimalne cene rada po satu i broja radnih sati u određenom mesecu. Minimalna cena rada izražava se u neto iznosu po radnom satu, dok se ukupna minimalna zarada uvećava za zakonom propisane poreze i doprinose koje poslodavac obračunava i uplaćuje u skladu sa važećim propisima.

Odluku o visini minimalne cene rada svake godine donosi Vlada Republike Srbije, nakon konsultacija sa Socijalno-ekonomskim savetom, koji čine predstavnici sindikata, poslodavaca i države. Tako utvrđena minimalna zarada primenjuje se na sve zaposlene koji ostvaruju pravo na zaradu u skladu sa Zakonom o radu, bez obzira na delatnost poslodavca.

Minimalna zarada važi za zaposlene sa punim radnim vremenom, dok se kod zaposlenih sa nepunim radnim vremenom obračun vrši proporcionalno broju radnih sati. Poslodavac je u obavezi da minimalnu zaradu isplati u zakonskom roku i na propisan način, kao i da vodi tačnu evidenciju o radnom vremenu i obračunu zarade.